Važan element porodičnog budžeta je štednja.

Pod štednjom podrazumevamo ono što ostavimo na stranu na kraju meseca ili godine nakon plaćanja svih troškova, fiksnih i obaveznih kao što su računi, varijabilni troškovi koji zavise od potrošnje, kao što su hrana, odeća ili teretana, i povremeni ili vanredni troškovi, ako prepustili smo se nečemu lepom!

Štednja je naše lično „osiguranje“ za budućnost.

Kako uštedeti?

Donošenjem pametnih odluka prilikom trošenja moguće je uštedeti na razne načine.

Hajde da prvo pogledamo fiksne troškove, kao što je račun za struju. Da li je ovde moguće uštedeti? Naravno, uz dodatnu korist zaštite životne sredine. Koliko često ostavljamo upaljeno svetlo nakon što izađemo iz sobe? Ili da klimu radimo na najjačem nivou čak i ako nismo kod kuće? A mašina za pranje veša ili mašina za sudove? Da li ih uključujete tek nakon što ih potpuno napunite? Čak i minimalna potrošnja energije, na primer kada televizor stavimo u režim mirovanja, statistički je među najvećim gubicima struje i utiče na visinu računa!

Varijabilni troškovi se mogu smanjiti izborom jeftinijih proizvoda. Štednja ne podrazumeva nužno žrtvovanje, već donošenje pametnih odluka za pozitivan ishod budžeta. Uzmite hranu na primer. Prema evropskim podacima, porodice su među odgovornima za najviše bacanja hrane jer kupuju prevelike količine hrane i zbog loših uslova skladištenja. Dobro planirani troškovi mogu smanjiti troškove porodične hrane i globalne troškove u smislu rasipanja resursa.

Povremeni troškovi su oni na kojima je najlakše uštedeti, odnosno odložiti kupovinu i odvojiti deo prihoda za neki važniji projekat: da li ću ići u bioskop ili ću uštedeti taj novac i sledećeg meseca kupiti bratu rođendanski poklon?

Svi članovi porodice mogu doprineti štednji, ali za to moraju imati dobar razlog.

Odgovorna ušteda koja uključuje celu porodicu. Važno je razgovarati o štednji unutar porodice, posebno sa mlađim članovima porodice. Jedna od prednosti ekonomski naprednih društava je visoka dostupnost robe široke potrošnje, što mladima može otežati da shvate potrebu da donesu odluku pre nego što potroše novac ili odlažu kupovinu nečega što žele. Iz istog razloga, dobro je naučiti decu kako da upravljaju manjom količinom novca, odnosno „džeparac“. Naravno, potrebno je uspostaviti zajednička pravila i uslove: za koje troškove snose deca i da li se plaćaju iz svog džepa? Ako potroše sav džeparac, šta da rade ako žele nešto da kupe? Kupovina je odložena! Sledeći put će deca biti odgovornija kada donose odluke. Uvek je korisno učiti na svojim greškama!

Zašto štedeti?

Štedimo za neke buduće potrebe ili projekte (npr. rođenje deteta, odlazak na fakultet, raspust, kupovina kuće...). Štednja novca na stranu jer štednja ispunjava tu prvu potrebu.

Štednja je važna i kao osiguranje: biti spreman u slučaju nepredviđenih događaja, poput kvara mašine za pranje veša ili, ne daj Bože, ozbiljnih zdravstvenih problema.

Drugi oblik penzijske štednje su dobrovoljne redovne i planske uplate u polise osiguranja i/ili penzione fondove.

Novac koji izdvajamo može nam omogućiti i zaradu, ulaganjem u finansijske proizvode možemo ostvariti dodatni prihod isplatom kamata, kupona ili dividendi.

Gdje štedeti?

Dugo se smatralo da čuvanje ušteđevine „ispod dušeka” nije najsigurniji način, kao ni skrivanje novca u sefu u stilu čika Tvrdice. Kada uložite novac u banku, gde njime dalje upravljaju stručnjaci, novac je siguran, postaje produktivan, stvara kamatu, stvara novu vrednost.

To je uloga banaka od samog početka: da prikupljaju ušteđevinu, ulažu je u ostvarivanje prihoda i odobravaju kredite pojedincima, preduzećima i javnim organima kako bi mogli da napreduju, zadovoljavaju potrebe i razvijaju se.

Svaka banka odlučuje o detaljima upravljanja štednjom koja joj je poverena u skladu sa ciljevima štediša: projekti, obezbeđenje, penzija, investicija.

Štedilica za svaku stavku ima nekoliko dostupnih opcija, sa različitim troškovima, koristima i rizicima. Mi danas možemo analizirati prednosti i mane svih mogućnosti zahvaljujući informacijama koje su nam dostupne putem interneta, a odluku možemo donositi odgovorno i direktno putem interneta.

Stručnjak vam je uvek na raspolaganju. U slučaju bilo kakvih pitanja, banke su razvile dvostruki kanal komunikacije: putem interneta, društvenih mreža telefonom, razgovorom sa stručnjacima u ekspoziturama.

Dodatne Informacije

Dobra formula za štednju je ulaganje u dragocenosti (zlato, dragulji, slike, statue, krzno, itd.) i nekretnine. Smatraju se „bezbednim“ jer se na taj način štitite od inflacije.