Gradska mobilnost: deljena, mala, pametna i na vodonik

Gradovi su neki od naših najvećih zagađivača – a jedna trećina njihovog zagađenja dolazi iz saobraćaja. Saobraćajne gužve, problemi sa parkiranjem, motori koji zagađuju, nepouzdani javni transport. Jaz između potreba korisnika i onoga što se nudi znači da je naša mobilnost uveliko zrela za revoluciju.

U svom novom izveštaju, Centar za inovacije Intesa Sanpaolo je došao do zaključka da je budućnost mobilnosti u gradovima deljeni, mali i pametan prevoz.  Uz pomoć razvoja čistog vodonika, buduća mobilnost će omogućiti lakše i bezbednije kretanje kroz grad, uz manje zagađenja.

Deljena mobilnost

Već smo se upoznali sa deljenom mobilnošću na ulicama naših gradova, bilo da su u pitanju kratkotrajna iznajmljivanja automobila, ride-hailing (servisi poput Ubera), iznajmljivanje bicikala ili trotineta ili peer-to-peer deljenje automobila. Deljeni transport je već postao značajan, ali ima prostora i za dalji razvoj.

Mobilnost-kao-usluga (Mobility-as-a-Service) podrazumeva integraciju svih modaliteta deljenog transporta u vidu jedinstvene, intuitivne aplikacije za pametne telefone, koja korisnicima nudi uštede vremena i grupiše podatke o upotrebi, omogućavajući razvoj fleksibilnog transporta baziranog na potražnji koji koristi optimizirane rute. 

Najveća konceptualna promena kod deljene mobilnosti je to što će mnogi korisnici preći iz uloge vozača u ulogu putnika.

Na kraći rok, postojeći pružaoci usluga transporta žele da prošire svoj geografski domet, kao i da razviju nova namenski konstruisana vozila opremljena tako da zadovolje zahteve deljene ekonomije.

U Londonu, aplikacija za zakazivanje vožnje (ride-hailing) FREE NOW se udružila sa HumanForest, Dott i TIER Mobility kako bi obezbedili flotu od 3.000 javnih električnih bicikala (dockless). U međuvremenu, Sixt, rentakar kompanija, je stvorila ride-hailing servis na zahtev u UK preko svoje integracije sa Jyrney.

Kada je u pitanju srednji rok, elektrifikacija će dodatno uticati na smanjenje ugljeničnih emisija. Na duži rok, veštačka inteligencija i mašinsko učenje će dovesti do ušteda i konačno pomoći u stvaranju autonomnih vozila.

Rešenja deljene mobilnosti bi mogla činiti 29% saobraćajnog miksa u Evropi do 2050. godine, dok će upotreba privatnih automobila opasti sa 38% na 26% u ukupnom broju. Prognoziran je tek blagi pad javnog transporta, sa otprilike jedne četvrtine miksa na otprilike jednu petinu.

Mala mobilnost

Tamo gde će automobili biti korišćeni u gradovima, modeli će morati da budu manji, kako bi se rešili problemi parking prostora i zagušenja na putevima.

Upoznajte mikro-automobil, vozilo male brzine, energetski efikasno, slično kapsuli, koje će u bliskoj budućnosti biti prihvaćeno od strane pružaoca usluga deljenja vožnje.

Tržište za mikro je u svojim početnim fazama. Japan je trenutno najveće tržište mikro-mobilnosti, iako je čak i tamo stanje skromno, jer je ukupan broj prodatih vozila iz prvih 10 modela zajedno iznosio 806.377 primeraka u 2022. godini.

2022. godine, na domaćem japanskom tržištu je bilo prisutno 37 modela mikroautomobila, dva više u odnosu na 2021. godinu.

Kako se prihvatanje mikroautomobila širi van Japana i u Evropi, ovaj efikasan modalitet transporta će podržavati široku paletu poslovnih rešenja, od gradske isporuke namirnica do prenosa opreme.

Pametna mobilnost

S obzirom da se tako puno ljudi svakodnevno kreće našim gradovima, važno je da ne prestanemo sa preispitivanjem čime se to vozimo, ali takođe i da preispitujemo sisteme u kojima se vozimo.

Inteligentna transportna rešenja (ITS) kontrolišu saobraćajne tokove i pružaju informacije putnicima analiziranjem podataka sa GPS-ova, vozila, infrastrukture i pametnih telefona vozača.

Rast obima podataka kod svih ITS-ova znači da je potrebna nadogradnja sistema za upravljanje podacima. Generalno, vrednost globalnog tržišta sistema inteligentne mobilnosti je procenjena na 27,5 milijardi dolara i očekuje se da će dostići 35,6 milijardi dolara do 2025. godine.

ITS-ovi predstavljaju alate koje koriste lokalni i nacionalni organi vlasti kako bi unapredili kvalitet vazduha i obezbedili održivu transportnu infrastrukturu. Evropska komisija je, na primer, 2019. godine namenila 90,4 miliona dolara za drumske ITS-ove koji će smanjiti saobraćajna zagušenja.

5G će ubrzati smanjenje ugljeničnih emisija u bliskoj budućnosti obezbeđivanjem alata kao što su pametni semafori. Tehnologija senzora će takođe uvesti revoluciju u sisteme saobraćajnica, ujedno kroz proveru ispravnosti vozila i naplatu putarina bez potrebe za zaustavljanjem vozila.

Veštačka inteligencija će na kraju omogućiti da ovi sistemi postanu zaista inteligentni. To bi trebalo da znači manje nezgoda na putevima, kao i kraća vremena putovanja i niže emisije.

Vodonik

Mada će elektrifikacija napajati veći deo gradske mobilnosti, vodonik se pojavljuje kao efikasan način za skladištenje struje koja se generiše putem održive solarne energije i energije vetra.

Vodonične gorivne ćelije će uskoro biti korišćene u mobilnosti što će dovesti do velikih razvojnih šansi širom sveta za gradske i međugradske autobuse na gorivne ćelije.

U naredne dve do pet godina bićemo svedoci velikog broja novih učesnika koji ulaze na tržište dok već postojeći igrači nadograđuju svoje pozicije.

Kina je vodeći igrač u oblasti tehnologija vodonika i gorivnih ćelija, sa pripremljenim okvirom za masovno usvajanje tih tehnologija koje je definisano u 14-om petogodišnjem planu.

U tom planu su predviđena tri “vodonična koridora” za podsticanje usvajanja više od milion vozila sa gorivnim ćelijama do 2030. godine, dok 10 kineskih gradova razvija vodoničnu tehnologiju za potrebe javnog prevoza.