Dok ceo svet raspravlja o prestanku upotrebe fosilnih goriva, koncept automatizacije zgrada brzo uzima maha.

Bez obzira na to uključujemo li centralno grejanje kod kuće, klima uređaj u hotelu ili rasvetu u velikom poslovnom kompleksu, svako grejanje, hlađenje i osvetljenje imaju veliki udeo u zajedničkoj potrošnji energije.

Postojeći sistemi upravljanja energijom u domaćinstvu i poslovnim zgradama uključuju rasipanje energije, što podrazumeva dvostruke troškove: Zemljine resurse u doba naglih klimatskih promena i novac u vreme svetskih finansijskih problema.

Svetla su upaljena... samo kad je neko kod kuće

U bliskoj budućnosti svaka zgrada, od stambenih zgrada do umetničkih galerija, imaće centralizovane, automatizovane bežične centre za praćenje senzora koji mere nivo temperature, rasvete i vlage.

Sistemi za upravljanje energijom zgrada (Building Energy Management, BEM) trebalo bi automatizacijom da optimizuju potrošnju energije i smanjenje potrošnje za pola, čime se troškovi smanjuju, a energetska efikasnost raste.

Na osnovu podataka dobijenih iz senzora, BEM sistemi upravljaju grejanjem i rasvetom u svrhu povećanja nivoa energetske efikasnosti bez ljudske intervencije.

U doba ekstremnih vremenskih prilika uzrokovanih klimatskim promenama i velikog rasta cena energenata, tržište BEM-a 2020. godine vredelo je 6,8 milijardi i očekivano brzo raste.

Uz to raste i privreda utemeljena na pretplatničkom modelu za usluge upravljanja i održavanja BEM-ova. Američka kompanija za poslovno savetovanje Frost & Sullivan procenjuje da će pretplatnički modeli za daljinski rad sistema za grejanje i ventilaciju imati 8 % udela na tržištu do 2027. godine.

Inteligentne zgrade

BEM sistemi (i sistemi za upravljanje energijom u domaćinstvu ili HEM) trebalo bi da nam pomognu u upravljanju energetskim potrebama tokom prelaska na obnovljive izvore energije.

Budući da se njihov rad temelji na veštačkoj inteligenciji, rešenja za upravljanje zgradama pomeriće se od pasivnog načina upravljanja energijom, prema optimizaciji iskustva za krajnjeg korisnika.

Jednostavnije rečeno, to znači da će veštačka inteligencija pomoći u sprečavanju gužve na javnim mestima i omogućiti, na primer, da svi na radnom mestu imaju potrebne resurse za sastanak, pa će pametno upravljati ostalim resursima.

Nadziraće se kvalitet vazduha, a poseban naglasak staviće se na upravljanje zgradama bez dodira, kao odgovor na trenutne probleme povezane sa zagađenjem i pandemijom.

U ovom trenutku troškovi sprečavaju širu primenu veštačke inteligencije u području upravljanja zgradama. No, kako će se tehnologija razvijati i troškovi smanjivati tokom idućih deset godina, tako će i veštačka inteligencija preuzeti značajnu ulogu u javnim zgradama.

Veštačka inteligencija u domaćinstvu

Holivudski filmovi nam obećavaju robote koji će nam ujutro poslužiti kafu (a zatim pokušati da osvoje svet).

Iako su mogućnosti za to neznatne, revolucija u domaćinstvima koja je započela s pametnim habovima za govor i mrežom pametnih uređaja neizbežno će se nastaviti.

Sledeći nivo je kućna mreža koja se temelji na veštačkoj inteligenciji i koju pokreću glasovne naredbe.

Uz to što će preuzeti upravljanje uređajima i zabavom, moći ćemo da iskoristimo veštačku inteligenciju u svom domaćinstvu za dobijanje korisnih uvida u način života u našim domovima.

Jednako kao u javnim zgradama, veštačka inteligencija će pratiti kvalitet vazduha i pomoći će nam u štednji i distribuciji energije.

Povezaće se sa obnovljivim izvorima energije, kao što su solarni paneli za domaćinstva koji postaju sve popularniji.

Veštačka inteligencija će nam takođe pomoći da procenimo kvalitet vode, praćenje njene potrošnje i upozoriće nas na moguće curenje.

Najviše od svega, mogla bi nam pomoći da optimizujemo sopstveno vreme, pa tako i da nam predloži i naruči proizvode u naše ime, čime dobijamo „jednostavnu praktičnost”.

Kako se internet odomaćio u našim domovima, kibernetička sigurnost za sprečavanje napada na mrežu postaje sve bitnija tema, a već sada se radi o tržištu koje sve više raste.

Gledajući širu sliku, pretplatnički modeli za sisteme pametnih domaćinstava i povezane sigurnosne mere postaće uobičajeni korisnički model.

Prediktivno održavanje

Za upravnike zgrada automatizacija i veštačka inteligencija omogućavaju novi oblik održavanja koji je proaktivan i prediktivan, a ne tek reaktivan.

Na osnovu objedinjenih podataka upravnici zgrada će u stvarnom vremenu moći da provere status raznih delova zgrade, kao što su recimo cevovod ili elektrika. Tako možemo očekivati niže troškove i kraće prekide rada.

Takav nadzor će se obavljati na daljinu. Frost & Sullivan predviđa da će do 2025. godine daljinski nadzor i otkrivanje kvarova do 2025. doprineti sa 64% prihoda od digitalnih rešenja koji potiču od globalne industrije kuća i zgrada.

Takođe, predviđaju da će tržište prediktivnog održavanja u domaćinstvima i zgradama dostići 2,8 milijardi dolara u 2025. godini.

Ograničavanje potrošnje i rasipanja energije u zgradama ključno je za prelazak s fosilnih goriva na zeleniju i produktivniju budućnost.

Automatizacija zgrada, na privatnom i javnom nivou, uzima stvari u svoje ruke, dok istovremeno ostvarujemo rezultate koji će promeniti svet. I ne moramo više da razmišljamo jesmo li smanjili grejanje ili ugasili svetla.