U poljoprivredi, naša tendencija da uzimamo zemljište i zalihe vode zdravo za gotovo počinje da uzima danak. Poljoprivrednici traže zdravije zemljište za uspešan uzgoj, a potrošači traže kvalitetnije proizvode. U međuvremenu, svet obraća premalo pažnje na zalihe vode.

Odgovor je regenerativna poljoprivreda. A sada, u kritičnoj tački istorije prirode, ona sa sporedne uloge izbija ka glavnoj, „mejnstrim“ ulozi – obećavajući poboljšano zdravlje zemljišta, kvalitetnije proizvode i niže štetne emisije.

Regenerativna poljoprivreda se fokusira na obnavljanje zemljišta primenom mnoštva različitih metoda. Iako kao koncept datira još iz 1980-ih, tehnološki razvoj poslednjih godina unapređuje kapacitete poljoprivrednika i prehrambenih kompanija da primenjuju regenerativne tehnike, što za rezultat ima poboljšano zdravlje zemljišta i proizvode višeg kvaliteta.

Promena u praksi

Podstaknuta potražnjom potrošača, organska poljoprivreda postaje „mejnstrim“. Prakse organske poljoprivrede uzimaju zamah, pokazujući složenu godišnju stopu rasta od 5,5% (2020-26).

U praksi, poljoprivrednici koriste metode koje remećenje zemljišta svode na minimum. Jedna od njih je koncept „no-till“ odnosno direktna setva bez obrade zemljišta. „No-till“ poljoprivreda će doprineti regeneraciji 204 miliona hektara zemljišta globalno do 2026. godine.

Poljoprivrednici takođe koriste pokrovne useve: seju brzorastuće biljke kao što su raž ili heljda kako bi pojačali sadržaj hranljivih materija u zemljištu pre nego što zasade planirani usev.

Još jedna organska metoda za obnavljanje zdravlja zemljišta je integrisani sistem sadnje useva i uzgoja stoke („crop-livestock system“), odnosno sadnja useva koji obogađuju zemljište dok stoka pase na njemu. Ovaj praktični cirkularni koncept efikasno rešava dva problema odjednom.

Primena tehnologija u poljoprivredi

Baš kao i ručne promene, i tehnološki razvoj podržava regenerativnu poljoprivredu na njenom putu da postane konvencionalna.

AI ima potencijal da, kao i na većinu drugih industrija, utiče na poljoprivredu. Već se primenjuje za analizu podataka koje proizvode mali senzori postavljeni u usevima i pruža uvide koji mogu pomoći poljoprivrednicima u realnom vremenu.

Slučajevi upotrebe senzora/AI podrazumevaju praćenje zrelosti useva, kao i „pametno prskanje“ đubriva i pesticida, automatsko uklanjanje korova i sortiranje proizvoda po kvalitetu za prehrambene kompanije.

Senzori takođe mogu da prate promene u vremenskim uslovima, mere zagađenje i detektuju prisustvo štetočina, smanjujući potrebu za opštom upotrebom hemikalija koje bi mogle narušiti zdravlje zemljišta. AI se koristi u radu pametnih poljoprivrednih mašina sa automatizovanom kontrolom, kao što su traktori, dronovi i roboti, podstičući efikasnost i održivost.

Digitalna tehnologija se takođe aktivno primenjuje u ključnim oblastima mapiranja zemljišta i useva, detekcije vodenog stresa, praćenja nivoa vlažnosti, infestacije štetočinama i nivoa mikrobioma i ugljenika. Dva uspešna primera u ovoj oblasti su GroundOwl proizvođača EarthOptic, alat za merenje gustine zemljišta koji kombinuje senzore sabijenosti sa mašinskim učenjem, i Easy platforma u oblaku za primene u preciznoj poljoprivredi kompanije Agricolus.

Regulatorno okruženje

Regulatorno okruženje se globalno preusmerava na podršku rastu regenerativne poljoprivrede. Očekuje se da će u Evropi Green Deal integrisati održive prakse u lanac vrednosti prehrambenog sektora. Strategija EU Od njive do trpeze („Farm to Fork“ (F2F)) postavila je za cilj da do 2030. godine 25% poljoprivrednog zemljišta u EU pređe na organske metode uzgoja.

Podsticaj za održivu poljoprivredu u Velikoj Britaniji ima za cilj da nagradi poljoprivrednike za projekte koji donose ekološke prednosti, kao što je sadnja useva na neplodnim zemljištima tokom zime. Nagrade će se davati po fazama i očekuje se da će ohrabriti vlasnike zemljišta da doprinesu očuvanju divljih životinja, regenerišu zemljište i smanje emisije CO2.

U SAD-u, zakon o poljoprivredi iz 2018. godine propisuje mere za promovisanje konzervacione i organske poljoprivrede, kao i za podsticanje lokalne i regionalne proizvodnje hrane.

U međuvremenu, indijski program Bharatiya Prakritik Krishi Paddhati – deo centralno sponzorisane šeme Paramparagat Krishi Vikas Yojana – promoviše prirodne poljoprivredne prakse koje podrazumevaju korišćenje reciklirane biomase na mestu proizvodnje.

U Kini, Nacionalni plan za održivu poljoprivredu fokusira se na suzbijanje upotrebe agrohemikalija, osiguravanje sigurnosti hrane, podsticanje primene organske poljoprivrede i pružanje finansijskih podsticaja poljoprivrednicima u cilju smanjenja njihovog karbonskog otiska.

Regenerativna poljoprivreda širom sveta nudi potpuni preokret u načinu na koji se naša hrana proizvodi, obećavajući zdraviju budućnost uz istovremeno stvaranje mnoštva novih mogućnosti u prehrambenom sistemu.

Preuzmite sažetak izveštaja.