Trenutna geopolitička situacija ima snažan uticaj na ekonomije širom sveta – i Srbija nije izuzetak.

Uprkos usporavanju globalnog rasta usled povećanja troškova proizvodnje i smanjenja kupovne moći, naglog porasta inflacije pod pritiskom cena hrane, energenata i glavnih roba, kao i uskih grla u snabdevanju, Srbija je u prvoj polovini 2022. zabeležila solidne ekonomske rezultate, sa rastom realnog BDP-a od 4% na godišnjem nivou.

Očekuje se da će ekonomska aktivnost do kraja godine ostati pozitivna, iako uz sporiji tempo rasta zbog negativnih izgleda rasta u EU.

Narodna banka Srbije kontinuirano pooštrava monetarnu politiku u pokušaju da obuzda inflaciju, čiji je najveći deo uvezen. Od aprila 2022. godine, centralna banka je podigla referentnu kamatnu stopu sedam puta zaredom. Istovremeno, centralna banka je intervencijama na deviznom tržištu očuvala relativnu stabilnost nacionalne valute, dinara.

Ublažavanje efekata globalne energetske krize

Vlada Srbije je uvela mere da pomogne građanima i privredi da se izbore sa inflacijom, ublaži posledice globalne energetske krize i obezbedi redovno snabdevanje, uključujući ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i rasta maloprodajnih cena naftnih derivata.

U ovako izazovnom okruženju, Banca Intesa Beograd je uspešno održala lidersku poziciju po ključnim pokazateljima poslovanja – ukupnom kapitalu, aktivi i depozitima klijenata.

Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora banke, kaže: „Prethodnih godina smo uspostavili veće zaštitne slojeve kapitala i učvrstili svoju likvidnosnu poziciju, sa pokazateljima likvidnosti koji su konstantno na višem nivou od regulatornog minimuma.“

„Takođe smo značajno poboljšali kvalitet aktive sa niskim nivoom NPL-a [nenaplativih kredita] zahvaljujući sistemima za monitoring i rano upozoravanje i proaktivnom upravljanju kreditnim portfoliom.“

Ovakva pozicija – zajedno sa kontinuiranom digitalizacijom, snažnom podrškom matične Grupe i konstantnom inovacijom proizvoda – omogućava banci da nastavi da pruža stabilnu podršku privredi, građanima i društvenoj zajednici.

Vodeća destinacija za strana ulaganja

Sa 38 milijardi evra direktnih stranih investicija u poslednjih 15 godina, Srbija je vodeća investiciona destinacija u regionu Zapadnog Balkana, uglavnom zahvaljujući svom povoljnom geografskom položaju, kvalifikovanoj radnoj snazi, konkurentnim operativnim troškovima, kao i poreskim i carinskim olakšicama.

Investicije iz EU čine najveći deo stranih direktnih investicija, dok je Italija na drugom mestu i po broju i po vrednosti projekata.

Banca Intesa Beograd – deo Divizije međunarodnih banaka članica Intesa Sanpaolo Grupe koju vodi Marko Rotinji (Marco Rottigni) – oformila je specijalizovani desk zadužen za finansiranje italijanskih kompanija koje posluju u Srbiji.

Na ovaj način, banka im pruža podršku pri osnivanju ili širenju poslovanja, pomaže im da razumeju specifičnosti i regulativu domaćeg tržišta, i olakšava saradnju sa lokalnim javnim institucijama.

Popović kaže: „U suštini, podržavamo naše multinacionalne klijente u ranim fazama ulaska na lokalno tržište, ali i – što je još važnije – tokom trajanja njihovog ulaganja u zemlju.’’

Banka je prvenstveno fokusirana na olakšavanje pristupa finansiranju za preduzetnike i mala i srednja preduzeća kroz različite proizvode, vladine programe i međunarodne kreditne linije. Podržala je mala i srednja preduzeća sa 425 miliona evra kredita u okviru državne garantne šeme za ublažavanje posledica Covid pandemije na domaću privredu.

Životna sredina

Integracija ESG principa je ključna transformaciona inicijativa za Banca Intesa. Banka je inkorporirala ESG aspekte u svoje prakse i procese, uspostavila efikasan model upravljanja i razvila proizvode i usluge koji promovišu obnovljivu energiju i energetsku efikasnost kako bi podstakla klijente da smanje svoj ekološki otisak.

Banka je takođe podržala žensko preduzetništvo u iznosu od 29 miliona evra, zahvaljujući projektu Žene u biznisu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Budućnost je fokusirana na tehnologiju. Sa dinamičnom IT industrijom koja beleži stopu rasta od preko 25% na godišnjem nivou, Srbija je tehnološki centar u nastajanju. Procene su da zemlja generiše 10% svog BDP-a iz IKT sektora. „Srbija ima povoljnu geografsku poziciju, otvorena je za nove poslovne mogućnosti i nudi atraktivne poreske olakšice za tehnološke start-apove“, kaže Popović.

Uprkos preovlađujućim investicijama iz EU, kompanije iz Kine i sa Bliskog istoka značajno su povećale ulaganja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, posebno u građevinsku industriju i infrastrukturu. „Pored toga“, kaže Popović, „proizvodnja ima veliki potencijal za strane investicije – kao i tržište nekretnina, poljoprivreda, automobilska, prehrambena i tekstilna industrija.”