Zajedno sa srodnim sektorom poljoprivrede, sektor hrane i pića je jedan od najvažnijih sektora u Srbiji. On čini gotovo 3% BDP-a i što je možda još važnije, generiše oko 20% proizvodnje. 

Tokom prošle godine sektor je uprkos pandemiji Covid-19 porastao za 3.8%, pri čemu je proizvodnja pića, na primer proizvodnja piva, bila jedini sektor koji je zabeležio pad - prirodna posledica prestanka rada ugostiteljstva u vanrednom stanju. Svi ostali sektori zabeležili su pristojan rast. Najveći porast ostvaren je u mlekarstvu i proizvodnji hrane za kućne ljubimce. "Ove godine smo videli manje-više pun oporavak. Dugoročni uticaj Covid pandemije nije uočen u industriji hrane i pića", kaže Predrag Milenović, direktor Divizije za poslovanje sa privredom u Banca Intesa Beograd.

Produktivnost 

U poslednjih 10 do 15 godina, mnogo visokoprofilnih globalnih kompanija za proizvodnju hrane i pića su došle u Srbiju: između ostalih, Coca-Cola, PepsiCo i Nestlé. Očekivano, one su sa sobom donele nove modele poslovanja i pomogle su da se unapredi produktivnost, koja je u ovom sektoru bila niža u poređenju sa zemljama iz regiona i EU zemljama, na nivou od oko 65% produktivnosti u zapadnim privredama.

Standardni kvaliteta se u izvesnoj meri takođe unapređuju. Mala i srednja preduzeća su manje voljna da ulažu u unapređivanje proizvoda koje bi im pomoglo da dopru do velikih globalnih tržišta, jer je domaće tržište mahom motivisano cenom. 
"Imamo mnogo ljudi koji žive na malim budžetima, pa se potrošači uvek rukovode cenama hrane," kaže Milenović. "Nema smisla ulagati u unapređenje kvaliteta proizvoda ili u pravljenje premium proizvoda, ako taj nivo kvaliteta neće biti prepoznat."

Prilike

Nasuprot tome, postoje određeni prehrambeni proizvodi i pića iz Srbije koji su poznati po svetskom kvalitetu. U devet regiona severno od Beograda i u centralnom delu zemlje proizvode se vina od raznih sorti grožđa. 

Iako se vino proizvodi već vekovima, radi se o izvoznom sektoru koji je u Srbiji tek u razvoju, jer ljubitelji vina tek počinju da prepoznaju male proizvođače. 

Izvoz visoko kvalitetnih smrznutih malina je daleko uhodaniji i predstavlja 40% ukupne vrednosti voća izvezenog u 2020. godini, što je oko 259 miliona evra.
Prethodnih 10 do 15 godina proizvođači su izvozili mlečne proizvode, voće i gotove proizvode od žitarica na EU tržišta, ali otvara se novo tržište u Rusiji, jer Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa ovom super silom. “Većina naših kompanija pokušava da dođe do EU tržišta ili alternativno do tržišta Rusije, ali vidimo i da se dosta hrane izvozi u Dubai, Japan, pa čak i Kinu” – kaže Milenović.

Promene

Tokom pandemije potrošači su razvili sklonost ka zdravoj hrani, naročito organskom voću i povrću, odnosno ka proizvodima koji sadrže sastojke koji poboljšavaju imunitet. Manje prodavnice su takođe postale popularnije, jer je veća verovatnoća da prodaju proizvode iz domaće radinosti.

Ljudi sve češće jedu kod kuće, a paralelno sa tim razvija se i raste sektor dostave namirnica i gotove hrane. Nekoliko manjih startapa u Srbiji su kupljeni od strane većih evropskih startapa (npr. Glovo je u maju 2021. godine kupio Donesi). Ostali trendovi su u skladu sa trendovima iz ostatka sveta: "Veliki maloprodajni lanci sada ulažu u prakse zasnovane na podacima (data-driven). Oni sve više koriste podatke da bi privukli nove potrošače, ali i da bi zadovoljili potrebe postojećih potrošača uvođenjem stvari kao što su kartice za lojalnost i aplikacije," kaže Milenović.

Cirkularna ekonomija

Održivost takođe napreduje na listi prioriteta industrije hrane i pića u Srbiji. Na primer, plastične kese su sada zabranjene u Beogradu. Ali domaći potrošači su i dalje primarno motivisani cenom, naročito u vreme visoke inflacije, tako da ima dosta prostora za razvoj održivih rešenja u proizvodnji hrane koja ne utiču na krajnju cenu za potrošače. 
"I dalje smo na samom početku puta, moramo da se uskladimo sa širim planom, sa zakonima i propisima kako bismo pomogli preduzećima da savladaju ovu tematiku," kaže Milenović. "Imamo mnogo pozitivnih primera iz multinacionalnih kompanija."

Banca Intesa je finansirala izgradnju elektrane na biogas koja koristi prehrambeni otpad iz jednog poznatog međunarodnog lanca u Srbiji da bi proizvela energiju. “Ima mnogo primera pojedinačnih preduzeća u Srbiji koja rade na kreiranju rešenja cirkularne ekonomije. Šire pitanje je kako je srpska industrija hrane i pića povezana sa širim globalnim lancima nabavke i sa prirodom njihovog poslovanja," kaže Milenović.