PODCAST: Kako intrepretiramo i reagujemo na umetnička remek-dela.

„Saradnjom sa Inovacionim centrom banke Intesa Sanpaolo, možemo detaljnije i sveobuhvatnije da istražimo suštinu sadašnjeg razumevanja primene neuronauke u organizacijama“, objasnio je Andrea Malizia sa IMT Instituta za napredne studije.

Kao deo nedavnog projekta, tim neuronaučnika pokušao je da raščlane našu ljubav prema umetničkom delu. U okviru Muzeja Cenacolo Vinciano, posetioci su koristili različite uređaje za senzorno praćenje kako bi izmerili neurološke reakcije ljudi koji su gledali Tajnu večeru - Leonarda da Vinčija i Raspeće - Đovanija Donata da Montorfana.

Inovacioni centar banke Intesa Sanpaolo se oslanja na primenjena istraživanja u određenim oblastima. Neurologija je jedna od tih oblasti.

Istraživači i akademici rade zajedno sa poslovnim odeljenjima banke na rešavanju komercijalnih problema na inovativan način.

„Zašto neuronauka?“ pita Luigi Ruggerone, šef Odeljenja za analizu trendova i primenjena istraživanja Laboratorije za inovacije. "Pa, zato što na kraju... uvek su najvažniji ljudi."

Tokom poslednjih nekoliko godina, pojavila se disciplina koja se zove organizaciona neuronauka, koja kombinuje neuronaučna istraživanja, teoriju upravljanja i psihologiju. Inovacioni centar banke Intesa Sanpaolo udružio se sa IMT institutom za napredne studije u Luki kako bi sarađivao na projektima.

Michela Palazzo, Muzej Cenacolo Vinciano

Luigi Ruggerone, šef Odeljenja za analizu trendova i primenjeno istraživanje Inovacionog centra banke Intesa Sanpaolo

Sonia D’Arcangelo, Laboratorij za neuronauku Inovacionog centra banke Intesa Sanpaolo

Andrea Malizia, IMT institut za napredne studije

Njihovo istraživanje dovelo je do fascinantnog saznanja da su Isus i apostol Toma bili glavne tačke fokusa na slici da Vinčija, dok je u slučaju Montorfana to bilo podnožje krsta. Istraživanja su takođe pokazala da gledanje „Poslednje večere” pojačava emocije ljudi i čini ih srećnijim.

„Projekat Poslednja večera mi je dokazao da imamo inovativno sredstvo da saznamo kako posetioci doživljavaju muzej“, rekla je Michela Palazzo, direktorka Muzeja Cenacolo Vinciano.

Ovakvi testovi pružaju ključni uvid u ljudsko ponašanje koji može olakšati kompanijama da prilagode aktivnosti koje se kreću od ljudskih resursa do marketinga. Dve godine nakon što je klijente prvobitno uverila u značaj ovog projekta, Laboratorija za neuronauku je zauzeta rešavanjem niza poslovnih problema.

Sonia D’Arcangelo, šef laboratorije za neuronauku Inovacionog centra Intesa Sanpaolo banke, veruje da se takvi projekti neuronauke mogu primeniti u stvarnom svetu. „Pandemija nam je omogućila da razmotrimo nova istraživačka pitanja kao što su efekat pametnog rada i njegova povezanost sa pažnjom, osećanjima, radnim mestom, saradnjom“, rekao je on.

Poslušajte podcast i saznajte više o Laboratoriji za neuronauku Inovacionog centra banke Intesa Sanpaolo.

Naslovna fotografija

Leonardo da Vinci, “Last Supper”, 1494-1498; Ministero per i Beni e le Attività Culturali e per il Turismo, Museo Nazionale del Cenacolo Vinciano