Poljoprivreda je važan šraf u srpskoj privredi i činila je 6.3% BDP-a 2020. godine, odnosno 6-7% na godišnjem nivou u proseku tokom protekle decenije.

Srbija je među evropskim zemljama sa povoljnim zemljišnim resursima, jer ima 0.7 ha poljoprivrednog ili 0.45 ha obradivog zemljišta po glavi stanovnika, a od 2020. godine sektor zapošljava oko 15% ukupnog radno sposobnog stanovništva - što je visok procenat u poređenju sa drugim zemljama. Zbog toga nije iznenađenje da poljoprivreda predstavlja i primarnu oblast izvoza.

Strane direktne investicije su značajno porasle u drugim oblastima privrede, kao što je proizvodna industrija, što je stvorilo lažan utisak da srpska poljoprivreda usporava. U realnosti, ona napreduje. "Poljoprivreda je jedan od najjačih delova privrede, koji beleži pozitivan trgovinski bilans i značajno doprinosi izvozu Srbije", izjavio je Predrag Milenović, direktor Divizije za poslovanje sa privredom u Banca Intesa, Beograd.

Sveobuhvatna proizvodnja useva se isplaćuje

Primarna poljoprivredna proizvodnja je i dalje ubedljivo najjači podsektor. Srbija je naročito jaka u ratarskoj proizvodnji, koja čini 70% ukupne proizvodnje. Od tih useva, žitarice su ključna oblast (koja čini 40%), nakon čega sledi voće (20%) i industrijsko bilje (15%). Povrće čini 6%.

Većina ljudi ne zna da Srbija spada među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu, a da je 2020. godine zauzimala osmo mesto. Srpski usevi imaju naročitu prednost zbog tradicionalno strogih zakona zemlje koji zabranjuju korišćenje genetski modifikovanog semena, zbog čega mogu da zadovolje visoku potražnju na globalnom tržištu koje ceni prirodnu i organsku hranu. Pšenica je takođe veoma važan proizvod. Prošle godine zemlja je izvezla 1.7 miliona tona pšenice.

Maline su srpski dragulji. Smatraju se jednim od najboljih na svetu, jer su slađe od malina koje se proizvode u hladnijoj klimi Poljske, a proizvodnja je manje industrijalizovana nego u Čileu. Ostalo bobičasto voće, kupine i višnje, takođe spadaju u ključne izvozne proizvode.

Prostora za napredovanje ima u stočarstvu, sektoru koji je tokom poslednje decenije bio opterećen strukturnim podsektorskim problemima, kao što je nestabilan paritet cena.

Izvor stabilnosti u izazovnim vremenima

Jaka poljoprivreda pomogla je Srbiji da stabilizuje BDP kada se zemlja suočila sa pandemijom Covid-19. Sezonu 2020/21 obeležili su dobri prinosi i vlada nije primenjivala nikakve restrikcije za proizvođače.

Zapravo, ministar poljoprivrede je pokrenuo inicijativu za pomoć malim proizvođačima u prodaji proizvoda putem interneta, kako bi se izborili sa zatvaranjem pijaca tokom vanrednog stanja zbog pandemije Covid-19.

Domaći kupci, koji već troše veliki deo svojih prihoda na hranu (oko 35%), trošili su još više tokom zabrane kretanja i zatvaranja restorana. "Poljoprivreda nas je spasla prošle godine, u smislu privrede, BDP-a. Ostvareni su veoma dobri rezultati," rekao je Milenović.

Mnogo pre globalne krize, Banca Intesa je pomogla da se postavi osnova za robustan poljoprivredni sektor u Srbiji tako što je 2008. godine uvela model specijalizovanih usluga za poljoprivrednike.

"Prepoznali smo poljoprivredu kao jedan od najvažnijih segmenata poslovanja i pokušali da prilagodimo naš model usluga u ekspoziturama", kaže Milenović. "U poslednjih 13 godina smo mnogo naučili: kako da im pomognemo, koja vrsta proizvoda im je potrebna, kakva vrsta podrške i koji saveti."

Mali proizvođači, velike prilike

Srpska poljoprivredna priča je prepuna kontrasta: 70-80% poljoprivrednih gazdinstava čine mali proizvođači, koji raspolažu sa manje od pet hektara, nemaju adekvatnu infrastrukturu niti specijalizovanu opremu za proizvodnju.

Kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, tokom prethodne tri decenije došlo je do smanjenja broja stanovnika u ruralnim oblastima, što znači da je opao i broj radno sposobnih osoba.

Mladi se u sve većem broju sele u gradove, a uz nedostatak konzistentne državne agrarne politike, što je još jedan od zaostataka tranzicije iz socijalističke ekonomije, javljali su se periodi stagnacije u razvoju malih gazdinstava. “Moramo da uskladimo naše procese sa standardima tržišta," kaže Milenović. “To je jedan od ključnih izazova.”

Tokom period socijalizma na severu zemlje izgrađena je infrastruktura za navodnjavanje, koja se ne koristi u punom kapacitetu. Trenutno se navodnjava samo 1.5% zemljišta, dok je evropski standard 17%.

Zbog promenljivih vremenskih uslova postoje veoma velika variranja u proizvodnji hrane, a modernizacija i mobilizacija struktura za navodnjavanje bi mogli da pomognu da se proizvodnja stabilizuje.

"Ovo je jedan od važnih faktora koji će omogućiti razvoj u budućnosti," kaže Milenović. Ostale oblasti koje treba razvijati odnose se na primenu cirkularne ekonomije kako bi se ostvarila efikasnija proizvodnja prehrambenih proizvoda i na najbolji način iskoristio prehrambeni otpad.

Pametno finansiranje

Banca Intesa nudi podršku čak i najmanjim poljoprivrednim proizvođačima tako što ih savetuje kako da dođu do resursa koji ne predstavljaju samo puko finansiranje. Na primer, Srbija je u povoljnoj poziciji u smislu pristupa finansijskim resursima preko EPA programa (evropska i američka inicijativa za zaštitu životne sredine koja obuhvata i alate za finansiranje). Poljoprivredni proizvođači mogu da kombinuju finansijske proizvode sa bespovratnim sredstvima za modernizaciju.

"Ideja nije da ih samo finansiramo, da im samo ponudimo specijalizovane proizvode u oblasti kredita, već i da im pomognemo da iskoriste sve dostupne instrumente koje mogu da dobiju na tržištu. Neki od tih instrumenata su iz EU fondova, neki iz Ministarstva poljoprivrede, neke smo sami kreirali u okviru banke," rekao je Milenović.

Takođe, kroz kreditne linije sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskom unijom (EU), Intesa Leasing nudi malim i srednjim preduzećima mogućnost finansiranja kupovine objekata, poljoprivredne i proizvodne opreme i komercijalnih vozila u cilju unapređenja konkurentnosti. Ovaj aranžman omogućava kompanijama da povrate 50% ukupnih troškova investicije. [2020 SOURCE]

Uzbudljiva poljoprivredna tehnologija

Iako postoje brojna mala gazdinstva, drugi deo priče u Srbiji čine velike poljoprivredne kompanije koje primenjuju i kreiraju najmoderniju tehnologiju, brzo se razvijaju i daju primer manjim, opreznijim proizvođačima o tome kako poljoprivredna tehnologija može da unapredi njihovo poslovanje.

Oplemenjivanje zemljišta, tretiranje bolesti, upravljanje prodajom i rizicima su ključne oblasti u kojima tehnologija menja praksu poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, a poljoprivredna tehnologija je uzbudljiv, blizak sektor.

Na primer, BioSense Institut u Novom Sadu je razvio tehnologiju davanja "poljoprivrednih saveta" u realnom vremenu. Koristeći modelovanje, tehnologija savetuje proizvođače o vrsti zaštite koju treba da primene na svoje useve. „Naše tehnologije su priznate i lokalno, ali i globalno,", kaže Milenović.

Uz pomoć poljoprivredne tehnologije, proizvodnja jabuka u Srbiji je toliko napredovala da jabuke sada predstavljaju jedan od glavnih izvoznih proizvoda u Rusiju. U bliskoj budućnosti, druge velike poljoprivredne delatnosti u Srbiji će verovatno iskoristiti ovaj šablon, tako što će snabdevati velike prodajne lance, kao i velike zemlje.

Druga, manje očigledna prilika leži u razvoju i podržavanju malih proizvođača, koji proizvode prirodne i specijalizovane proizvode kojima se srpska poljoprivreda ponosi.