„Uvođenje promena u životnu sredinu i održivu ekonomiju takođe treba finansirati“, rekla je Elena Flor, šef korporativne društvene odgovornosti, na nedavnom vebinaru o globalnom uticaju bankarstva koji je organizovala banka. „Ekološke, društvene i upravljačke promene takođe donose mnoge mogućnosti.“

Flor je bila jedna od sedam bankarskih rukovodilaca koji su prisustvovali okruglom stolu. U prvom članku ukratko smo izneli razmišljanja trojice govornika. U ovome ćemo sa vama podeliti izjave ostala četiri učesnika događaja u organizaciji ISBD sektora.

Flor, koja se skoro dve decenije bavi održivim finansiranjem, istakla je iznenadne promene u životnoj sredini, društvu i menadžmentu. „U početku se radilo o marginalnoj filantropiji. Sada je reč o strategiji“, rekla je ona. „To utiče na način na koji poslujemo.“

Kompanije pogrešno misle da mogu da spavaju na lovorikama i da budu zadovoljne onim što su uradile kada su u pitanju ekološke, društvene i menadžerske dimenzije: „Postoji sve veći pritisak regulatora. Interes zainteresovanih strana raste: investitori uzimaju u obzir faktore životne sredine, društvene i menadžerske faktore kada biraju akcije, kao i klijenti i zaposleni kada biraju proizvod ili posao. A konkurencija ulaže više truda nego ikada ranije.”

„Ovaj „pozitivni pritisak“ i spoljni nadzor dobijaju na zamahu“, kaže Flor. Banka je ponosna što je uključena u Dow Jones indeks održivosti (kao jedina italijanska banka).

Ali nije lako postati banka sa globalnim uticajem. „Skala stalno raste. Izuzetno je teško postati lider u ovoj oblasti.” Ali tvrdi da se isplati. „Istraživanja pokazuju da uspešne kompanije postižu bolje srednjoročne i dugoročne finansijske rezultate u pogledu ekoloških, društvenih i menadžerskih dimenzija. Oni su otporniji i manje skloni riziku.”

Prelazak na model cirkularne ekonomije, za razliku od linearne ekonomije (proizvodi-koristi-baci), dugoročna je posvećenost Intesa Sanpaolo, globalnog partnera za finansijske usluge Fondacije Ellen MacArthur.

Massimiano Tellini, šef odeljenja za cirkularnu ekonomiju Inovacionog centra Banke, objasnio je ulogu finansijskih usluga u postizanju ove radikalne promene. „Finansije su ključ za oblikovanje nove vrste ekonomije“, rekao je on. Ovaj zadatak je od suštinskog značaja ako se uzmu u obzir posledice pandemije korona virusa. „Finansije su uvek bile temelj oporavka i rekonstrukcije.

Tellini veruje da bi ovaj pristup trebalo da se primenjuju jedinstveno zajedničkim snagama duž lanca snabdevanja. „Svi zajedno moramo dati sve od sebe. Evropska ekonomija igra glavnu ulogu u uspešnoj rekonstrukciji. Sada [kada je Bajden predsednik Sjedinjenih Država] imamo novi globalni kontekst.”

Ovo će omogućiti poslovne pristupe i metode koji obnavljaju „prirodni kapital“ i modifikovani poslovni model koji je manje izložen varijablama i rizicima dostupnosti resursa, fluktuacijama cena i zastojima duž dugih lanaca vrednosti.

„Ključna stavka u održivom poslovanju je da se osigura da su inovacije usklađene sa potrebama i životnim stilovima ljudi“, rekao je Luigi Ruggerone, šef odeljenja za analizu trendova i primenjenih istraživanja i Tellinijev kolega u Intesa Sanpaolo centru za inovacije.

„Naš zadatak je da istražujemo nove tehnologije i ideje i identifikujemo inovacije koje će opstati“, objašnjava on. Laboratorije za veštačku inteligenciju (AI) i neuronauku (NS) Inovacionog centra istražuju nove mogućnosti, njihovu moguću primenu i vrednost koju donose banci i njenim zainteresovanim stranama.

„Glavna svrha tehnologije mora biti poboljšanje života“, rekao je Ruggerone. „To bi mogli biti roboti koji omogućavaju deci sa autizmom da se samostalno oblače ili veštačka inteligencija koja će kupcima pružiti modele za predviđanje klimatskih uslova.

Iako se Rugerone susreće sa mnogim uzbudljivim idejama u svom radu, on ističe dva trenda koja smatra posebno važnim za stvaranje novih mogućnosti jer se industrijski sektori i društva sve više okreću održivom razvoju.

Prvi trend je vezan za tehnologiju koja poboljšava zdravlje i produžava život ljudi. „To će omogućiti društvu da bude zdravije i zaštićenije od bolesti i pružiće pomoć ljudima u nevolji“, rekao je on. Tako imamo nedavni primer važnog zadatka primene veštačke inteligencije u sekvenciranju genoma koronavirusa.

Inovacija je ključna i u oblasti transporta i mobilnosti, koja je u fokusu pokretača razvoja razvojnih kompanija u Inovacionom centru. „To su razvijeni proizvodi od kojih ćemo svi imati koristi“, rekao je on.

„Međutim, planiranje bolje budućnosti znači i deljenje bogatstva prošlosti“, rekao je Laurence Aliquot, šef odeljenja za kulturnu promociju, marketing i partnerstvo u Intesa Sanpaolo Odeljenju za umetnost, kulturu i istorijsko nasleđe. „Kao banka sa globalnim uticajem, dužni smo da doprinesemo ekonomskom rastu zemlje, ali i njenom kulturnom i građanskom razvoju. Italijansko umetničko nasleđe pripada čovečanstvu. To je važan deo društvene uloge Intesa Sanpaolo.”

Alikvot smatra da je umetnost izuzetno važan ekonomski resurs koji privlači turiste i otvara radna mesta. Ali čak i kada to nije tako konkretno, njegova vrednost u budućnosti u kojoj kompanije nastoje da ostvare pozitivan uticaj je i dalje ogromna. „Mi kao banka ne nudimo fizička dobra, već odnos zasnovan na poverenju, posebno kada su u pitanju finansije. Lako se izgubiti, a teško je izgraditi. To pokazuje da nam je stalo i da se približavamo našim klijentima i zainteresovanim stranama.”

„Uključenost kompanije u umetnost mora da koristi širim slojevima društva“, kaže Aliquot. „Ne želimo da lepe slike budu okačene u salama za sastanke. Uvek smo želeli da ih podelimo sa zajednicom.”

Tri javna muzeja Gallerie d’Italia pridružiće se sledeće godine četvrti u Torinu posvećen fotografiji i digitalnoj umetnosti. Zajednice širom Italije takođe imaju koristi od dugotrajnog programa restauracije, prokomentarisao je Aliquot: „Ne izlažemo samo poznata umetnička dela, već i ona koja imaju lokalnu vrednost. Na taj način ih možemo vratiti u zajednicu.”

„Prošlost je deo naše budućnosti“, rekla je ona. „Deljenje našeg nasleđa i vrednosti pomoći će svima da promene svet.