Septembra 1996. lopovi su izrezali i skinuli iz okvira oltarsku sliku „Bogorodica sa detetom sa sv. Franje i Eliđija” koji se nalazi u franjevačkom samostanu u italijanskom gradu Tolve, naslikao Pietro Antonio Ferro u 17. veku.

Skoro dve godine kasnije, u obližnjoj šumi pronađeno je jedva prepoznatljivo platno umotano u kartonski valjak, natopljeno vodom i prekriveno prljavštinom. Svedoci su rekli da slika više podseća na tkaninu nego na umetničko delo. Stručnjaci su žalili što nije spasena.

Dvadeset godina kasnije, potpuno restaurirana slika je iznenađujuće izložena u palati Venarija (nedaleko od Torina) u okviru izložbe „Krhkost lepote”.

Izložba obuhvata više od 212 delimično oštećenih, deformisanih i pohabanih umetničkih dela kojima je vraćen nekadašnji sjaj zahvaljujući projektu pod nazivom „Restituzioni“ koji koordinira italijanska banka Intesa Sanpaolo.

Vrhunci izložbe su egipatski sarkofag iz kasne 25. ili početka 26. dinastije (7. vek pre nove ere); portret celokupnog lika plemkinje Caterina Balbi Durazzo iz Đenove koju je naslikao Antony Van Dyck i „Fiori“, motiv mrtve prirode savremenog italijanskog majstora Giorgioa Morandija iz 1918. sa vazom cveća.

Ova dela su nastajala hiljadama godina, od antike do skoro današnjeg vremena, a zajednička veza im je Italija, naime sva dela su nastala ili otkrivena tamo (u crkvama, muzejima ili arheološkim nalazištima), a najčešće i jedno i drugo.

„Sve je jasno iz naslova izložbe“, kaže Michele Coppola, izvršni direktor Odeljenja za umetnost, kulturu i istorijsko nasleđe Intesa Sanpaolo. „Italijanska umetnost ima dugu, jedinstvenu i izuzetnu tradiciju. Od Pijemonta na severu poluostrva do Kalabrije na jugu ima bezbroj blaga. Ali ih treba zaštititi i sačuvati. Lepota je krhka, a Intesa Sanpaolo je ponosna što učestvuje u njenom očuvanju.”

Početkom 2016. godine, tim Intesa Sanpaolo sastao se sa predstavnicima lokalnih i državnih vlasti kako bi utvrdio koji radovi zaslužuju da budu uključeni u projekat Restituzioni. Odabrano je 212 radova, čija je restauracija započeta iste godine, a nastavljena naredne kako bi bili spremni za izložbu „Krhkost lepote“ 2018. godine.

Detaljan katalog sa fotografijama radova pre, tokom i posle restauracije bio je dostupan svima koji su zainteresovani kako su oni izgledali na samom početku procesa. (Mogu se videti i na veb stranici projekta Restituzioni, gde možete pogledati i kratke video zapise.)

Restauratori angažovani za različite poslove primenili su razne najsavremenije tehnike u rasponu od UV zračenja i rendgenskih zraka do termografije.

„Radi se o restauraciji predivnoga obrednog plašta koji je krajem 16. ili početkom 17. veka napravilo pleme Tupinambá iz Brazila, ukrasivši ga s 5.000 pera crvenog ibisa. Na kraju je završio u zbirci galerije Pinacoteca Ambrosiana u Milanu, a perje je u međuvremenu nakupilo dosta prljavštine.“

Pietro Antonio Ferro (Ferrandina, Matera 1570. – Tricarico, Matera posle 1652.) Bogorodica i dete sa sv. Franjom i Eligijem 1621. ulje na platnu Tolve (Potenza), crkva sv. Franje Ph. Luca Centola e Sario Manicone

„Nakon niza ispitivanja radi utvrđivanja metode čišćenja osetljivog materijala, radna grupa se odlučila za primenu infracrvenih lasera koji su odjednom oslobodili prašinu koja se skupljala vekovima. Nekim čudom uspeli su da vrate živahnu izvornu crvenonarandžastu boju perja.”

Projekt Restituzioni pokrenut je 1989. godine, a osmislio ga je tadašnji predsednik Bance Cattolica del Veneto. Za potrebe prvog izdanja restaurirano je deset umetničkih dela.

Giorgio Morandi (Bologna 1890-1964), Flowers 1918, Olio on canvas

Milan, Pinacoteca di Brera

Courtesy ministero dei Beni e delle Attivita Culturali e del Turismo, Archivo fotografico della 

Pinacoteca di Brera

Ph. Luciano e Giuseppe Malcangi

Banca Cattolica del Veneto u međuvremenu je uključena u bankarsku grupaciju Intesa Sanpaolo koja se, prema rečima Coppole, „dosledno i u potpunosti posvetila” projektu Restituzioni. Ovogodišnji projekat 18. je po redu, a tokom zadnje tri decenije ukupno je restaurirano otprilike 1.300 radova. 

Ovih je dana opseg prihvatljivih radova proširen na italijanske umetnike i inostrane majstore. „Krhkost lepote” uključuje i pejzaž grada Dresdena koji je naslikao Canalettov nećak Bernardo Bellotto, a koji je danas deo zbirke starih majstora u Gemäldegalerie u gradu koji je poslužio kao izvor inspiracije. 

Izložba traje do septembra nakon čega će eksponati biti vraćeni svojim matičnim ustanovama (kao što je uvek slučaj s delima uključenima u projekt Restituzioni). 

„Ciljevi banke Intesa Sanpaolo nikad nisu bili isključivo povezani s finansijama”, naglašava Coppola. „Takođe smo hteli da doprinesemo kulturnom bogatstvu društva.“ 

„U tu svrhu izložićemo najcenjenija dela iz naše zbirke u tri galerije [Gallerie d’Italia u Milanu, Napulju i Vicenzi]. „Ali, takođe dugoročno ulažemo u projekte kao što je Restituzioni kako bismo sačuvali celokupnu italijansku umetničku baštinu.“ 

Odnosno, drugim rečima, banka Intesa Sanpaolo predvodi borbu protiv krhkosti lepote. 

Photo Cover:
Anton van Dyck
(Antwerp 1559–London 1641)
Portrait of Caterina Balbi Durazzo
1624 – oil on canvas
Genoa, Palazzo Reale
Courtesy Ministero dei Beni e delle Attività Culturali e del Turismo, Palazzo Reale di Genova
Ph. Nino Silvestri